„И љубав и патња и молитва, вера и нада такође, елементарни су садржаји духовности у поезији наше песникиње. Љубав је њен кредо. Она је извор и среће, и патње, и вере да је у љубави спас… А да срећа није само екстатичан доживљај, песникиња нас уверава стиховима: ‘Ако се каткад упитам срећа шта је… Само ми руку пружи, само ме загрли јако, Само ме чврсто држи, Срећу препознаћу тако’.
И етос наше песникиње је неупитан. Не само кроз преданост породичним вредностима, већ и по доживљају пријатељства, алтруизма, хуманизма, до чисто професионалног доживљаја себе као брижног исцелитеља од људских патњи због болести, и сапатника у таласу масовних страдања. Песма о корони је једна од бројних илустрација изреченог…“ (Из рецензије Братислава Магдића)
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Смоква у Београду
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Невеста на прагу
Причај бако још
На раскрсници, књига друга
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Сребреница, геноцид над истином
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Сабрана дјела, Пад Крајине
Сунчани поздрав
Сеоски адресар за мање упућене
Есеји о уметности
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Љубавно пијанство 