Пољубне и погубне песме

„Про­ми­шља­ње о еро­су и та­на­то­су, и њи­хо­вом ме­ђу­соб­ном од­но­су, веч­на те­ма у по­е­зи­ји, на­шла је плод­но тло и у нај­но­ви­јој књи­зи Ра­до­ми­ра Ми­ћу­но­ви­ћа, под по­ет­ским и осо­бе­ним на­зи­вом По­љуб­не и по­губ­не.

Зна­лач­ки је Ми­ћу­но­вић својe песмe по­де­лио у че­ти­ри за­о­кру­же­не по­ет­ске це­ли­не (Ми­ло­сне, Ве­чите ин­ти­ме, За­вет­не и На кра­ју све­га, плус увод­на пе­сма), кроз сво­је сти­хо­ве бо­ре­ћи се са веч­ном те­мом еро­са и та­на­то­са и њи­хо­вог ме­ђу­соб­ног од­но­са. Ова ду­бо­ко­ин­тим­на, ујед­но и ду­бо­коми­са­о­на ли­ри­ка, кроз сна­жну и пре­ци­зну вер­сифи­ка­ци­ју, ко­ја су­ге­стив­но пре­но­си пе­сни­ко­ве ме­да­љо­не на чи­та­о­це, ну­ди нам пре­гршт пре­ци­зно ис­кри­ста­ли­са­них сти­хо­ва ко­ји оста­ју ду­бо­ко уре­за­ни у на­ма по за­тва­ра­њу ко­ри­ца ове књи­ге.“ (Из поговора Васе Радовановића)