„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Tёплый каменный лёд
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Приче о истинама
Одјеци Шурманачке јаме
На ручку са животом
Тајна Добровољачке улице
Свитак над Лепеницом
Причај бако још
Скит
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Јутарња капија
Мирис зрелог жита
Да се прича и памти
Календеровци
Одлазак
Сложио чича стотину прича
Распукле зоре 