„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Смоква у Београду
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Невеста на прагу
Причај бако још
На раскрсници, књига друга
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Сребреница, геноцид над истином
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Сабрана дјела, Пад Крајине
Сунчани поздрав
Сеоски адресар за мање упућене 