„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Књига мудрости и глупости
Давидов свет
Обриси у магли
Рудо у Великом рату 1914–1918.
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
У срцу споменар
Последњи ђерам 