„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Шта би рекао Че
Смијешано најлакше се пије
На раскрсници, књига друга
Црква сељачких јутрења
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Вредновање књижевног текста
Бешчашће ближњих
Похвала међу рекама
Мала приношења
Џиварска црквена општина
Књига о Дијани Будисављевић
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Priče slomljenog ogledala
Док се не јаве пијетли
Вукодолске приче
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Последњи ђерам 