„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Проповед
Studies on English and Serbian Language
Ораховица на Озрену
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Сунчани поздрав
Обриси у магли
Не знам, још увек
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Слика
Иза високог зида
Истина о смрти је лаж
Ја-Тара
Са Флором на ти
Tёплый каменный лёд
Потапање ветра
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Кроз живот
Јелена, мајка које нема
Живот и пјесма
Прави Сремац има три шешира 