„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Вајар свјетлости
До мене је
Знамените жене и владарке српске
Злочини над Србима у Великом рату
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Елегије
Kazino
Through Genocide to a Greater Croatia
Љубавна писма прочитана после педесет година
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Нова овидљавања
Плава вода
Приче сарајевских избјеглица
Večernji za Belgrad
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Срећа преплетена трњем
Linije sreće
Приче из Новог Травника
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Равница та добра вила 