„Од Радивоја Прокопљевића, овдашњег и свагдашњег песника, књижевног намесника, добили смо на поклон и уживање књигу, нашу слику и прилику о нама какви јесмо или смо били или се радо присећамо из прича крај топлих пећи, испричаних неких давних снежних ноћи.
Радивој нас враћа пред огледало, у вајате, у дворишта, у штале, воћњаке, међу класје, међу траве, сунцокрете, међу људе, за астале и на сокаке.
Ненаметљиво као рађање дана суочава нас са исконом. Поново миришемо на заборављене себе, на врућу, белу погачу, на зреле, слатке винограде, поново зној пече очи под ужареном звездом. У зубима нас опет глође укус, родне црне земље…“ (из поговора Радована Дрљаче)
Злочини над Србима у Великом рату
Тражим реч
O evoluciji jezika
Клупко спаса
Седам јеврејских прича
Приче из Пиве
Манастир Подмалинско
Ширином ме притишће равница
Сусрети и казивања
Невеста на прагу
Песништво Вука Крњевића
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Заклон
Košmari
Књижевнокритичка освјетљења
Игром до смисла
Сербская православная церковь в Дубровнике
Закоровљена огњишта
Троугао
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Шишке и заљубишке
Преобразбе
Похвала међу рекама
Вајар свјетлости
Златно доба Срема 