Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Додир душа
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Учитељица
Џиварска црквена општина
Ехо бескраја
Košmari
Смоква у Београду
Пивска сновиђења
Елегије
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Дванаест
Давидов свет
Тетоважа ума
Глуха кућа
Није тешко бити здрав
Фоча; вријеме и догађаји
¿Qué diría Che?
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Пољубне и погубне песме
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Школе у држави Немањића
Сновања
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга
Слика
Импулси и утисци
Буњин село
Љубави у доба короне
Кобни дани и хор мртвих душа
Pedeset koraka
Putem zaspalog vetra 