Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Косово и Метохија – српска баштина
Дневник Леоне Југин
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Листања
Травничке свјетиљке
Обриси у магли
Сто песама за Максима
Тумарања
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Двострукe рефлексиjе
Српска православна црква у Дубровнику
¿Qué diría Che?
Прсти лудих очију
А возови су пролазили, давно...
Слика
Из Божијег врта
Сабрана дјела, Приче
Растанак на Палама
Studies on English and Serbian Language
Приче из Новог Травника
Јутарња капија
Месец у коси
Потапање ветра
Живот и пјесма
Сеоски адресар за мање упућене
О граде мој; завичајна антипоема
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Putem zaspalog vetra 