Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Снови и Мостови, I-III
Сусрети и казивања
Putem zaspalog vetra
Скит
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Како, Вуче, деца уче
Обриси у магли
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Причај бако још
Којекуде – Срби у памет се
Егзибициониста и други
Кобни дани и хор мртвих душа
Kosmički kentauri 