Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Којекуде – Срби у памет се
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Шта те боли, Јупитере?
Ја-Тара
На раскрсници, књига друга
Filozofija politike II. Moć i moral
На обалама историје савременог света
Сви Адамови гријеси
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Похвала међу рекама
Док се не јаве пијетли
Случај сликара Мијушковића
Аспекти филозофског промишљања историје
Мамино ја
Клетва поља Суранова
Ружокрадица 