Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Проза позног Капора (2000–2010)
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Са Флором на ти
Заклон
Само за љубав
Не тражим да знаш
Одлазак
Пут према изгреву сунца
Бешчашће ближњих
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Тетоважа ума
У времена кругу
Сувишни људи
Равница та добра вила
Песме и пјесме
На пртинама старине
Сањалица
Проповед
Priče slomljenog ogledala 