Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Мирис фочанских ружа
Јелена, мајка које нема
Мала приношења
Фоча; вријеме и догађаји
Црвени руж
Звјездани вијенац изнад планине
Doček
Мајка у пољу камилице
Ликови жена у Андрићевом делу
Учитељица
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Пут у Криводо 