Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
На удици
Огледало душе
Последњи ђерам
Распукле зоре
У крилу сањалице
Мирис бадема у Камбоџи
Српско-турски рат 1912.
Сабрана дјела, Пад Крајине
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Равница та добра вила
Шавник из заборава
Клупко спаса
Заклон
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Похвала међу рекама
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Коб 