Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Kad padne magla
Последњи ђерам
Emocije i mišljenje
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Пастирево
Терор над Србима у Горажду
Сеоски адресар за мање упућене
Јутарња капија
Мирис зрелог жита
Приче сарајевских избјеглица
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Луча микрокозма
Учитељица
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Обећала сам себи
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Ружокрадица
Турцизми у пивском говору
Кућни праг
Ima tako ljudi
Године учења 