Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Злочини над Србима у Великом рату
Тражим реч
O evoluciji jezika
Клупко спаса
Седам јеврејских прича
Приче из Пиве
Манастир Подмалинско
Ширином ме притишће равница
Сусрети и казивања
Невеста на прагу
Песништво Вука Крњевића
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Заклон
Košmari
Књижевнокритичка освјетљења
Игром до смисла
Сербская православная церковь в Дубровнике
Закоровљена огњишта
Троугао
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Шишке и заљубишке
Преобразбе
Похвала међу рекама
Вајар свјетлости
Златно доба Срема
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Док се не јаве пијетли
Приче 