Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Неурамљене слике с пута
Погана времена. (Освета II)
Моћни штит
Поглед из оштрог угла
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Терор над Србима у Горажду
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Клупко спаса
Јахорина 1992–1996, дневник
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Буњин село
Заклон
Турцизми у пивском говору
Нешто између… добра и зла 