Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Приче из Новог Травника
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
И крв је горела
Вредновање књижевног текста
Хроника једне породице из Вукодола
Пивска сновиђења
Život i poezija Mubere Pašić
Филип
Неурамљене слике с пута
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Само за љубав
Кућни праг
Kad padne magla
Професор Златоусти Алкион 