Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Само за љубав
Приче из белог града
Пивска сновиђења
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Листања
Зрење
Тајна се опире злу
Песме и пјесме
На пртинама старине
Цвијета
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Клупко спаса
Браћа Хајдуковићи
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Вредновање књижевног текста
Pedeset koraka
Филип
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Кућни праг
Професор Златоусти Алкион 