Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
The Ray of the Microcosm
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Дневник Леоне Југин
Шта би рекао Че
Преобразбе
Ипак у небо погледам често
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Добрички цветови
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
На раскрсници, књига друга
Проза позног Капора (2000–2010)
Вајар свјетлости
Ко ме све није гласао
Искре
Јубилеј и остало
Поглед из оштрог угла
Мирис зрелог жита
Похвала међу рекама
Прст попријеко од срца
Заклон
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Српске народне приче о животињама
Последњи ђерам
Pedeset koraka
Огледало душе
Школе у држави Немањића
Пивска сновиђења
Хаику записи
Професор Златоусти Алкион 