„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Звијезда падалица
На крилима Урила
Не тражим да знаш
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Аспекти филозофског промишљања историје
Игра головой / Игра главом
Црвени руж
Додир душа
На удици 