Херцеговачки устанак 1875. био је догађај од великог политичког значаја у Европи тог времена. Устанак се, одмах по избијању, нашао у сфери интереса кључних чинилаца европске политике. Због снажног одјека на међународном плану пресудно је утицао на решавање Источног питања. Директне последице устанка биле су нове границе на политичким картама Европе, које су успостављене на Берлинском конгресу 1878. године.
Прилози објављени у Спомен-књизи оживљавају узбудљиву историјску позорницу Херцеговине 1875–1878, а истовремено осветљавају преломне моменте у решавању вековног српско-турског спора на Балкану.
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Клетва поља Суранова
Српско-руска сусретања
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Зора над Боровњацима
Љубави у доба короне 