„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Умиљанкa
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Десио се живот
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Овим речима
Помени
Мирис зрелог жита
Трагови прошлости
Капије љубави
Песме и пјесме
Не волим лимун
Laži o sarajevskom ratištu
Случај сликара Мијушковића
Ехо бескраја
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Зора над Боровњацима
Tёплый каменный лёд
Прст попријеко од срца
Заклон
Проповед
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Турцизми у пивском говору 