„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Капије љубави
Вилин коњиц
Турцизми у пивском говору
Сунчани поздрав
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Јутарња капија
Два крста и једна крв
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Lepršanje ledenih cvetova
Везмарово сећање
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Заклон
Српско-руска сусретања
Време са укусом пралина
Ланац око ветроказа
У завичају чудесних бића
Причај бако још
Писмо галебу
Од Бога се ушур не тражи
Свакидашње приче
The Scent of Almond in Cambodia
Putem zaspalog vetra
Дневник Леоне Југин 