„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Проза позног Капора (2000–2010)
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Са Флором на ти
Заклон
Само за љубав
Не тражим да знаш
Одлазак
Пут према изгреву сунца
Бешчашће ближњих
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Тетоважа ума
У времена кругу
Сувишни људи
Равница та добра вила
Песме и пјесме
На пртинама старине 