„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Знамените жене и владарке српске
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Ликови који не умиру
Свих ових дана
Душа на длану
Кипар, историјат уједињења
Прокине приче
Књижевнокритичка освјетљења
Бешчашће ближњих
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Есеји о уметности
Влаховићи код Љубиња
Andrićev Latas – Andrićs Latas
Како, Вуче, деца уче 