Пут до истине

„Го­во­ре­ћи о књи­жев­но­сти и пи­са­њу, аутор ро­ма­на Пут до исти­не, на јед­ном ме­сту у ро­ма­ну, са­оп­шта­ва свој од­нос пре­ма пи­са­ној ре­чи па би се он мо­гао узе­ти и као вид ауто­ро­ве по­е­ти­ке: Пи­са­ти зна­чи за­ро­ни­ти у муљ под сви­ле­ним пла­штом сво­га до­ба … пи­са­ти зна­чи на­пи­са­ти и об­ја­ви­ти … До­бар пи­сац, хтео не хтео, на кра­ју је коц­кар и улог му је соп­стве­ни жи­вот.

На­сто­је­ћи да се у овом, ма­лом ро­ма­ну, лир­ски ин­то­ни­ра­ном, се­ти ми­ну­лог жи­во­та, Гор­да­на Јеж ка­зу­је се­ћа­ња на три пе­ри­о­да сво­га жи­во­та: де­тињ­ство, до 19. го­ди­не, про­ве­де­но у Бо­сан­ској Кру­пи, сту­ди­је свет­ске књи­жев­но­сти у Са­ра­је­ву и пре­ла­зак у Бе­о­град, та­ко­ђе на сту­ди­је. Фа­бу­ла ро­ма­на је аутен­тич­на исти­на ра­ног де­тињ­ства као и љу­ба­ви пре­ма за­ви­ча­ју и по­ро­дич­ној ку­ћи, а он­да ди­вље­ње пре­ма ре­ци Уни, ле­по­ти­ци Бо­сне, ко­ја је исте бо­је као и не­бо над њом, као и су­жи­вот са три ве­ре и три иден­ти­те­та (Ср­би, Хрвати, Му­сли­ма­ни).

Ро­ман Пут до исти­не је пун де­та­ља о духовним узлетима спи­са­те­љи­це. Бог је за њу из­вор ми­ра и исти­не. Он је во­ди кроз жи­вот и све што је страх у ње­му. Бог је ту да сви­ма и сва­ко­ме по­мог­не и да га спа­си.

Од по­чет­ка при­че, не­ке вр­сте сто­ри­је о жи­во­ту па­три­јар­хал­не де­вој­ке, по за­вр­шет­ку ро­ма­на, чи­та­лац се оду­ше­вља­ва ла­ко­ћом пи­са­ња и ми­шље­ња ауто­ра. Реч је о лир­ској про­зи у којоj жи­вот ни­је бај­ка већ хај­ка – али је све­жим ин­те­лек­ту­ал­ним и да­ро­ви­тим ка­зи­ва­њем пи­сца све што се про­чи­та део емо­ци­о­нал­не и естет­ске при­јем­чи­во­сти.“ (Из поговора др Воја Марјановића)