„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Ekonomska stvarnost Meksika
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
У лепој домовини Лужичких Срба
Аргелуша
Француска надахнућа
Отисци буђења
Zapisi sa putovanja
Бен Акибино путовање по Европама
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Čuvam te Istanbule
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Приче из Пиве
Ријечи очи љубави
Дванаест
Život i poezija Mubere Pašić
Учитељица
Сувишни људи
Znam da nikad ne smem stati
Распукле зоре
Тумарања
Смоква у Београду
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Обрадујте најдраже
На удици
Порука животиња 