„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
На пртинама старине
Учитељица
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Земље и градови – дневник путовања
Сабране пјесме
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Док се не јаве пијетли
Проповед
Преобразбе
Узајамни односи живог света
Краљ Петар од рођења до смрти
Турцизми у пивском говору
Ораховица на Озрену
Козара, споменик нашег памћења
Накострешене љубави; баладичне поеме
Порука мудрог зеца 