„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Заклон
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Последњи снег
Приватни час историје
Црнотравац
У царству вилиног коњица
Ћирило и Методије
Пољубне и погубне песме
Клупко спаса
Срицање облака
Сновања
На обалама историје савременог света
Краљ Петар од рођења до смрти
Глуха кућа
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Тешко је бити утишан до краја
Касно је за реванш
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Сунчани поздрав
Сувишни људи
Хаику записи
Одрастање – сан, па буђење
Ријечи очи љубави
Аргелуша
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča
Књига о Дијани Будисављевић
Бела крила 