„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Додир душа
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Клупко спаса
Злочини над Србима у Великом рату
Мирис зрелог жита
Фото-записи
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Српске народне приче о животињама
Kosmički kentauri
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Бела крила 