„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
У свету маште и снова
Краљ Петар од рођења до смрти
Вредновање књижевног текста
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Књижевно дело Милоша Црњанског
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Умиљанкa
Шишке и заљубишке
Школе у држави Немањића
Knjiga o Mostaru
Велико срце 