„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Одсјај душе
Блиске даљине – Москва и Кијев
Putem zaspalog vetra
Бела крила
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Есеји о уметности
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Одрастање – сан, па буђење
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Помени
Епископија захумско-херцеговачка
Бен Акибино путовање по Европама
Листања
Тајна живота и тајна уметности
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Писмо галебу
Срби у Мостару; расправе и огледи
Шта би рекао Че
Латице једног цвијета
Do večnosti i natrag
Случај сликара Мијушковића
Путују речи
Скит
Преобразбе
Обрадујте најдраже
Стаза
Мојој Херцеговини
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Сеоски адресар за мање упућене
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга
Тетоважа ума
Цица контејнерка
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Велико срце 