„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
The Keys to Life
Сви Адамови гријеси
Почело је са сновима
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Обрадујте најдраже
Хашка подморница: дневничке белешке и размишљања хашког притвореника
Knjiga o Mostaru
Purgatorijum
Латице једног цвијета
Кад вратнице шкрипну
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Тражим реч
Моћни штит
Lepršanje ledenih cvetova
На трагу манастира Детлак
Црвени руж
Мојој Херцеговини
Мирис зрелог жита
Моћ умјетничке ријечи
Опиљци
Путопис; занимљивости из Француске, Либије и Ирака
Znam da nikad ne smem stati
У кругу књижевних и филозофских есеја
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
У трагању за оцем
Име ми је љубав
Равница та добра вила
Умиљанкa 