„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Похвала међу рекама
Импулси и утисци
Prošle noći
Прави Сремац има три шешира
Moć i moral 1. Političko umeće
Бајка о одрастању
Отисци буђења
Znam da nikad ne smem stati
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Шта би рекао Че
Очи Симониде Лепе
Умиљанкa 