„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Ход за сенком
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Важно је бити тужан
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Аспекти филозофског промишљања историје
Из Божијег врта
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Биље света оком детета 