„…Сва догађања, све оно што ме окружује, стиже до мене у стиховима. Ја стихове не смишљам. Бележим само, на неки свој начин, поруке које долазе. Не успевам увек све да запишем. Нешто проструји, одлети неповратно. Можда неком другом песнику. Ако!
Није ми јасно шта жели да каже онај ко изјави да пише поезију за децу. Дружење са децом је дијалог. Деца виде много више него што већина одраслих претпоставља. Тачно, немају искуства. Шта ће им! Имају нешто моћније, истанчаније, нешто помоћу чега откривају право значење општег привида. Дакако само док им се то нешто, Богом дано, постепено не сатре утеривањем у постојеће, већ устаљене шеме. Али не успева то баш увек или бар не до краја. Неко се провуче. Срећом.“ (Олга Симеуновић)
Зашто ти ово говорим
Смијешано најлакше се пије
Нешто између… добра и зла
Pedeset koraka
Putem zaspalog vetra
Косовска битка, велика српска победа
Троугао
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Život i poezija Mubere Pašić
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Завет љубави
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Капетанова сабља
Порука животиња
Џиварска црквена општина
Beograd nikad i sad
Књижевнокритичка освјетљења
Како, Вуче, деца уче
Српска православна црква у Дубровнику
Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Приче
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Мајка у пољу камилице
Проблеми, писци, дела VII
Нове песме за нове осмехе
Шишке и заљубишке
Сто песама за Максима 