Случај сликара Мијушковића

У идеј­но-те­мат­ском сми­слу, кратка проза Балше Рајчевића чи­ни је­дин­стве­ну ми­са­о­ну и ло­гич­ку це­ли­ну. При­че го­во­ре о суд­би­на­ма љу­ди, о њи­хо­вим сва­ко­днев­ним жи­вот­ним епи­зо­да­ма, зго­да­ма и не­зго­да­ма, са пре­пли­та­њи­ма сна и ја­ве, ле­пог и ру­жног. На­пи­са­не из раз­ли­чи­тих пер­спек­ти­ва, Рај­че­ви­ће­ве при­че су ве­ћи­ном ре­а­ли­стич­ки ин­то­ни­ра­не, без ду­бљег за­ла­же­ња у пси­хо­ло­ги­за­ци­ју, фан­та­сти­за­ци­ју или фи­ло­зо­фич­но по­и­ма­ње жи­во­та око се­бе.