„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Шта би рекао Че
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Ријечи очи љубави
Ружокрадица
Турски друм
Песништво Вука Крњевића
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Живопис
Јутарња капија
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Опиљци
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Приче сарајевских избјеглица
Епископија захумско-херцеговачка
Цвијета
Папирна марамица
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Испирање злата
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II 