На трагу увек модерне тежње за обједињавањем расточеног уметничког и личног искуства, његовим повезивањем у јединствено биће књижевног текста, Буњевац доноси колаж својих есеја исказаних у прози и стиху.
Буњевац о својој књизи сведочи следеће: „Ако има неког система и реда у том наоко необавезном скакању с предмета на предмет, у том олаком и често наизглед произвољном следу асоцијација, онда то свакако није ни географија ни хронологија него циклично врћење неких општих и вечних тема, понекад само овлаш дотакнутих, понекад вешто прерушених. […]
„И тако сам дошао на изузетно смелу и оригиналну идеју да бар неке од тих старих и нових записа, одломака, бележака, шврљотина, шкрабања, испробавања пера и свакојаких других ремек-дела, отргнем од дубоког и поштено заслуженог заборава и стрпам у исти лонац јер ми се у том тренутку учинило да или имају нешто заједничко или, ако чак ни то није случај, да бар донекле ваљда међусобно одржавају колико-толико пристојне добросуседске односе, а можда чак, што би ипак било прилично невероватно, да се и узајамно испомажу.“
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Вукодолске приче
Putem zaspalog vetra
Сабрана дела Бошка Ломовића
Погана времена. (Освета II)
Свих ових дана
Скит
Јутарња капија
Клупко спаса
Косовска битка, велика српска победа
Са сунцем у очима
Живопис 