На трагу увек модерне тежње за обједињавањем расточеног уметничког и личног искуства, његовим повезивањем у јединствено биће књижевног текста, Буњевац доноси колаж својих есеја исказаних у прози и стиху.
Буњевац о својој књизи сведочи следеће: „Ако има неког система и реда у том наоко необавезном скакању с предмета на предмет, у том олаком и често наизглед произвољном следу асоцијација, онда то свакако није ни географија ни хронологија него циклично врћење неких општих и вечних тема, понекад само овлаш дотакнутих, понекад вешто прерушених. […]
„И тако сам дошао на изузетно смелу и оригиналну идеју да бар неке од тих старих и нових записа, одломака, бележака, шврљотина, шкрабања, испробавања пера и свакојаких других ремек-дела, отргнем од дубоког и поштено заслуженог заборава и стрпам у исти лонац јер ми се у том тренутку учинило да или имају нешто заједничко или, ако чак ни то није случај, да бар донекле ваљда међусобно одржавају колико-толико пристојне добросуседске односе, а можда чак, што би ипак било прилично невероватно, да се и узајамно испомажу.“
Године учења
Српски културни наратив
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915
Гласно ћутање
Давидов свет
Поглед из оштрог угла
Клупко спаса
Приче од којих се расте
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3 