На трагу увек модерне тежње за обједињавањем расточеног уметничког и личног искуства, његовим повезивањем у јединствено биће књижевног текста, Буњевац доноси колаж својих есеја исказаних у прози и стиху.
Буњевац о својој књизи сведочи следеће: „Ако има неког система и реда у том наоко необавезном скакању с предмета на предмет, у том олаком и често наизглед произвољном следу асоцијација, онда то свакако није ни географија ни хронологија него циклично врћење неких општих и вечних тема, понекад само овлаш дотакнутих, понекад вешто прерушених. […]
„И тако сам дошао на изузетно смелу и оригиналну идеју да бар неке од тих старих и нових записа, одломака, бележака, шврљотина, шкрабања, испробавања пера и свакојаких других ремек-дела, отргнем од дубоког и поштено заслуженог заборава и стрпам у исти лонац јер ми се у том тренутку учинило да или имају нешто заједничко или, ако чак ни то није случај, да бар донекле ваљда међусобно одржавају колико-толико пристојне добросуседске односе, а можда чак, што би ипак било прилично невероватно, да се и узајамно испомажу.“
Шта би рекао Че
Не знам, још увек
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Znam da nikad ne smem stati
Злочини над Србима у Великом рату
Приватни час историје
Име ми је љубав
Цвијета
Похвала међу рекама
Кућни праг
Само за љубав
У срцу споменар
Проповед
Искре
Мала моја од Брчанске малте
Праскозорје
Стаза
Потапање ветра
Јубилеј и остало
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Листања
Опиљци
Теспидове таљиге – есеји и студије о позоришту 