„Служећи се локалним топонимима Јојић на занимљив начин подастире стихове о лепотици Пиви, њеном чудесном кањону и језеру, свом родном месту Пишчу, зазеленелом Дурмитору као неизбрисивом печату природе. Он упућује своју импресију било ком читаоцу, без обзира на затечено стање његове душе, односно, уводи га у свој свет лепоте и промишљања. То се може видети у песмама: ‘Тара’, ‘Кањон Пиве’, ‘Пишче’, ‘Пивско језеро’, ‘Дурмитор’…“ (Из поговора Радмиле Милошевић)
Emocije i mišljenje
Очи Симониде Лепе
Кућни праг
Импулси и утисци
Мирис фочанских ружа
Обрадујте најдраже
На раскрсници, књига друга
Прекинуте љубави
Кад порастем, бићу дрво
Блиске даљине – Москва и Кијев
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Бисер на дну мора
Елегије
Последњи ђерам
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Znam da nikad ne smem stati 