„Служећи се локалним топонимима Јојић на занимљив начин подастире стихове о лепотици Пиви, њеном чудесном кањону и језеру, свом родном месту Пишчу, зазеленелом Дурмитору као неизбрисивом печату природе. Он упућује своју импресију било ком читаоцу, без обзира на затечено стање његове душе, односно, уводи га у свој свет лепоте и промишљања. То се може видети у песмама: ‘Тара’, ‘Кањон Пиве’, ‘Пишче’, ‘Пивско језеро’, ‘Дурмитор’…“ (Из поговора Радмиле Милошевић)
Сеоски адресар за мање упућене
Ена са насловне стране
Случај сликара Мијушковића
Ђевич камен
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Љубав у малом граду
Прегршт прича
Глуха кућа
Клон
Тумарања
Linije sreće
Треба то јавит оном чо’еку: херцеговачки разговори
Скит
Кад вратнице шкрипну 