„Служећи се локалним топонимима Јојић на занимљив начин подастире стихове о лепотици Пиви, њеном чудесном кањону и језеру, свом родном месту Пишчу, зазеленелом Дурмитору као неизбрисивом печату природе. Он упућује своју импресију било ком читаоцу, без обзира на затечено стање његове душе, односно, уводи га у свој свет лепоте и промишљања. То се може видети у песмама: ‘Тара’, ‘Кањон Пиве’, ‘Пишче’, ‘Пивско језеро’, ‘Дурмитор’…“ (Из поговора Радмиле Милошевић)
Tёплый каменный лёд
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Panonska trilogija
Пасош за небо
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Знамења старе Херцеговине
Латице једног цвијета
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
О граде мој; завичајна антипоема 