„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Порука животиња
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Смоква у Београду
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915
Трунто – остварени сан
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Pedeset koraka
Сабрана дјела, Кореспонденција
Време са укусом пралина
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Želje i kazna: priča o Tantalu
Црвени руж
На трећој тераси
Кад порастем, бићу дрво
Злочини над Србима у Великом рату
Kreditne rejting agencije na finansijskom tržištu
Похвала међу рекама 