„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Скит
Латице једног цвијета
Nepoznati gost
Kazino
Завичајни записи
Прегршт прича
Бен Акибино путовање по Европама
Вукодолске приче
Јелена, мајка које нема
Филип
Одбрана од тероризма
Сто песама за Максима
Од Бога се ушур не тражи
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Похвала међу рекама 