„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Прокине приче
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Прави Сремац има три шешира
Зора над Боровњацима
Ко смо – одакле смо
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Одлазак 