„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Записи протином руком; српске народне приповетке, народне пословице и изреке, етнографски списи
Doček
Месец у коси
Књижевнокритичка освјетљења
Манастир Подмалинско
У звезданој смоли
У трагању за оцем
Док неба буде
Žena u žrvnju
Љубавно пијанство
Prošle noći
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Вук у ратној причи
Сви Адамови гријеси
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Тетоважа ума
Ekonomska stvarnost Meksika
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Црнотравац
Свих ових дана 