„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Корона
Моћ умјетничке ријечи
Сеоски адресар за мање упућене
Одјеци Шурманачке јаме
Порука мудрог зеца
Глуха кућа
Ћирило и Методије
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Нови хладни рат и Србија
Важно је бити тужан
Шта би рекао Че
Вук у ратној причи
Умиљанкa
Порука животиња
На усни кап меда
Биље света оком детета
Сабрана дјела, Балкански синдром
Кобни дани и хор мртвих душа
Studies on English and Serbian Language
Жар на длану 