„По рубовима река је љубав (сагласје свих вештих спевова); љубав као тугованка, као стрела, као прасак, или пак, женска љубав (стишана и огољена); без телесности оронула и складна у нестајању пред испруженим длановима – пред живим сунцем.
Песникињина крила су и у гнезду, и раскриљена небом, и са суровим изданцима, сура. Чује се њихов трепет који растерује зраке, лепет као позив на уздизање звуковног у стиху-песми. Прецизно густина ваздуха контролише њихове покрете – кроти их неукротиве и призива у висинама.
Милена Дрпа слаже свој песнички рукопис одмерено, без ‘тензија’ и додатних оптерећења. Стих прати други стих, песма из песме проистиче. Уланчавају се природним током и творе јединство проживљеног и просањаног. Уједначене по ритму и стилу, све песме у најновијој књизи наше песникиње граде јединствен свет, који сам себе брани и сам себе препоручује. Сигурно.“ (Из поговора Дејана Богојевића)
Са Флором на ти
Приче из белог града
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Пут према изгреву сунца
Бескрајна чуда
Ипак у небо погледам често
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Корона
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Одјеци Шурманачке јаме
Краљ Петар од рођења до смрти
У царству вилиног коњица
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Срицање облака
На обалама историје савременог света
Нови хладни рат и Србија
Аргелуша
Протини записи
Кобни дани и хор мртвих душа
Бијела лица несаница
Потапање ветра
Равница та добра вила 