Јелена, мајка које нема

Два приповедачка амбијента уткана су у роман Јелена, мајка које нема. Први је ратни, смештен с десне стране Дрине, а други поратни – наставља се с леве стране реке. Први је узрок другоме, али узрок бива потиснут следом збивања која крећу неочекиваним смером у којем јунакиња бива предмет згражавања традиционалног миљеа, али и лик достојан античких хероина. Ломовић, ређањем слика стварности и резонима личности романа, сугестивно намеће закључке о апсурдности рата, његовој гротески у којој „преживели јесмо, али живи нисмо“.