У књизи Ликови жена у Андрићевом делу професор Вучковић, кроз суптилну књижевну анализу, посматра и објашњава импресивну галерију женских ликова у романима и приповеткама Иве Андрића.
Вучковић запажа да је женске ликове Андрић вајао са наглашеним симпатијама, да их је креирао према традиционалном поимању жене, по коме је она препознатљива по својим емотивним и физичким својствима. Славећи женску телесну лепоту и емотивну непосредност Андрић истиче позитивне особине којима жене надмашују мушкарце, као што су доброта, толеранција, хуманост, оданост породици и друштву.
Андрић је у својим делима настојао да дâ објективну слику женског света, а знатан број његових дела незамислив је без учешћа женских личности као неизбежних партнера мушкарцима. Жене су често актери радње без чијег учешћа би био немогућ заплет у неком делу.
Бројни и чудесни женски ликови од којих се сваки доживљава као специфична и снажна индивидуалност и сваки за себе репрезентује одређену људску драму, показују до које мере је мисао о женској лепоти уткана у саме основе Андрићевог монументалног дела. Андрић гледа жену као оличење лепоте – наглашава Радован Вучковић.
Трунто – остварени сан
Кућни праг
Doček
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Преобразбе
Погана времена. (Освета II)
Клупко спаса
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Такво ти је име и поријекло
Величка рапсодија
Правописна норма тишине
Сабрана дела Бошка Ломовића
Песништво Вука Крњевића
Похвала међу рекама
Импулси и утисци
Душа на длану
Свих ових дана
Са сунцем у очима
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Напукла земља. Лична прича о Босни
Накострешене љубави; баладичне поеме
Равница та добра вила
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова 