У књизи Ликови жена у Андрићевом делу професор Вучковић, кроз суптилну књижевну анализу, посматра и објашњава импресивну галерију женских ликова у романима и приповеткама Иве Андрића.
Вучковић запажа да је женске ликове Андрић вајао са наглашеним симпатијама, да их је креирао према традиционалном поимању жене, по коме је она препознатљива по својим емотивним и физичким својствима. Славећи женску телесну лепоту и емотивну непосредност Андрић истиче позитивне особине којима жене надмашују мушкарце, као што су доброта, толеранција, хуманост, оданост породици и друштву.
Андрић је у својим делима настојао да дâ објективну слику женског света, а знатан број његових дела незамислив је без учешћа женских личности као неизбежних партнера мушкарцима. Жене су често актери радње без чијег учешћа би био немогућ заплет у неком делу.
Бројни и чудесни женски ликови од којих се сваки доживљава као специфична и снажна индивидуалност и сваки за себе репрезентује одређену људску драму, показују до које мере је мисао о женској лепоти уткана у саме основе Андрићевог монументалног дела. Андрић гледа жену као оличење лепоте – наглашава Радован Вучковић.
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Бешчашће ближњих
Вилма
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Године учења
Поп Јовичина буна
Through Genocide to a Greater Croatia
Потапање ветра
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Кључеви живота
Капетанова сабља
Pregled shvatanja politike
Козара, споменик нашег памћења
Samo ja znam
Тако се гради кућа
Приче сарајевских избјеглица 