Генерал Винко Пандуревић доноси у своје дневничке белешке и размишљања током боравка у Хашком трибуналу, пред којим је осуђен на 13 година затвора. Књига је драгоцено сведочанство о начину живота у хашком притвору, третману оптуженика, међусобним односима оптуженика и мукотрпној борби генерала Пандуревића за истину.
О хапшењу Радована Караџића:
„Притвореници у ПЈ ХТ са нестрпљењем очекују Караџића, али са подељеним осећањима и симпатијама. Појединци се радују, појединци тугују. Неки су суздржани. Неки га очекују као појачање екипа за фудбал. У сваком случају предстоји дуг пут који Караџић мора да прође кроз лавиринте ХТ. Тужилаштво врло вредно ради на прекомпоновању и консолидовању оптужнице. ХТ трља руке. Био је на издисају, али сада му је укључена инфузија и може да тражи продужење рада док не заврши суђење Караџићу и Младићу“.
О изрицању пресуде генералу Пандуревићу:
„Изношење завршних речи трајало је десет дана. Тужилац је изводио доказе 254 дана, а одбранa 158 дана, укупно 422 дана. У међувремену одржаване су статусне конференције и претпретресне конференције. Све је то трајало приближно 430 дана рада у судници. […]. Било је то време великих напора, понижења, неизвесности, чекања и ишчекивања, успешних и неуспешних дана. Време разумевања, неспоразума и неслагања, како између тужилаштва и одбране, тако и између одбране саме, па и у оквиру самих тимова одбране. […] Све што се могло казати у судници казано је. Судско веће се повукло на већање. Оптужени су остали да чекају пресуду, која би могла да уследи почетком 2010. године. Наступа време нове неизвесности. Крај судског процеса отворио је нови процес чекања на пресуду“.