У књизи Ликови жена у Андрићевом делу професор Вучковић, кроз суптилну књижевну анализу, посматра и објашњава импресивну галерију женских ликова у романима и приповеткама Иве Андрића.
Вучковић запажа да је женске ликове Андрић вајао са наглашеним симпатијама, да их је креирао према традиционалном поимању жене, по коме је она препознатљива по својим емотивним и физичким својствима. Славећи женску телесну лепоту и емотивну непосредност Андрић истиче позитивне особине којима жене надмашују мушкарце, као што су доброта, толеранција, хуманост, оданост породици и друштву.
Андрић је у својим делима настојао да дâ објективну слику женског света, а знатан број његових дела незамислив је без учешћа женских личности као неизбежних партнера мушкарцима. Жене су често актери радње без чијег учешћа би био немогућ заплет у неком делу.
Бројни и чудесни женски ликови од којих се сваки доживљава као специфична и снажна индивидуалност и сваки за себе репрезентује одређену људску драму, показују до које мере је мисао о женској лепоти уткана у саме основе Андрићевог монументалног дела. Андрић гледа жену као оличење лепоте – наглашава Радован Вучковић.
На раскрсници, књига друга
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Generatorska lingvistika
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Прст попријеко од срца
Српска православна црква у Фочи
Putovanje kroz ljubav
Иза високог зида
Сто песама за Максима
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Alone and On My Own
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Ширином ме притишће равница
Тражим реч 